У среду 27. маја, у Библиотеци града Београда, представљена је књига ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА – Пут од науке до религије Александра Зечевића.
О овој, и те како занимљивој књизи, осим аутора, говорили су и Петар В. Арбутина, уредник издања и Миша Васић, публициста. Објављивање оваквих студија у свету није реткост, али је интересантно то да је ова тема била повод за оснивање предмета који се проучава на Универзитету Санта Клара и универзитетима у Боливији и Индији.
Говорећи о књизи, Петар В. Арбутина је оценио да она на један научновалидан, интелектуалан и оригиналан начин објашњава да живимо у свету одговора и готових знања, али и то да онај ко није у стању да постави право питање није у стању ни да прихвати прави одговор.
„Ова књига истовремено поставља питања, али такође покушава да из тако постављених питања и интелектуалне запитаности понуди и одговоре који би задовољили запитаност савременог човека“, констатовао је он напоменувши да нас аутор враћа знањима које смо олако заборавили и које смо прихватили као неку врсту научне аксиологије, али без истинске научне и људске запитаности.
„Он нам указује на то да кроз читање ове књиге нећемо добити одговор на питање типично за савременог човека – где је то Бог, али ће нам свакако рећи којим путевима можемо да га тражимо“, навео је Арбутина.
О односу науке и религије говорио је Миша Васић, који је на самом почетку захвалио на прилици да говори на представљању књиге која му је била вишеструко инспиративна, јер се на крајње озбиљан начин бави проблемима религије и науке.
Напоменувши да дихотомију науке и религије посматра као озбиљан проблем, Васић је кроз своје излагање покушао да се осврне на парадоксе те дихотомије признавши да је ближи објашњењу да на основу информације у ствари постоји све што видимо.
„Уколико се усудимо да прихватимо да све око нас представља софтвер, онда нам све постаје лакше и постепено нестају антагонизми, како између науке и религије тако и између различитих других аспеката људског живота“, рекао је он закључивши да је аутор овом књигом отворио врата темама које би многе требало да наведу на озбиљна размишљања.
Александар Зечевић је укратко испричао да је књига заправо произашла из једног курса који се предаје на Универзитету, да се бави темама науке и религије, да је писана за ширу јавност, али да се може користити и као уџбеник.
„Док сам писао књигу, идеја ми је била да њоме уклонимо одређене баријере“, рекао је аутор нагласивши да није истина да рационалан, добро обавештен и технички образован човек не може буде и верујући.
„Нема пуно смисла разматрати да ли мистерија постоји јер се и наука и религија слажу око тога, и то је за мене централна ствар једне дискусије – стварност је компликована ствар и ниједна дисциплина није довољна да би се она сагледала, па стога не треба бирати између науке и теологије да би се она сагледала, и то је друга суштинска идеја коју сам желео да представим“, истакао је Зечевић закључивши да само начин на који испитујемо одређује шта видимо.