Службени гласник је представио пројекат од националног значаја – „Дигитализација српских службених новина 1813–2013“ у среду, 3. jунa у Малој сали Дома Народне скупштине Републике Србије.
О пројекту су говорили министaр правде у Влади Србије Никола Селаковић и в. д. директора Гласника Јелена Триван.
Никола Селаковић је на самом почетку истакао важност пројекта говорећи да не постоји боље место од Дома Народне скупштине за представљање оваквог једног пројекта, који показује и који сведочи о нечему што се зове друштвена и државноправна одговорност једног јавног предузећа.
Селаковић напомиње да су Новине Сербске сведок историје, да су биле и остале једна врста наше националне институције које су пратиле судбину српске државе, истакавши да ће тек генерације које су пред нама увидети важност овог пројекта, јер „у глобалном свету, глобалоном селу, Срби и Србија имају шансу само онолико колико сачувају свој културни ентитет.“
За њега је ово свакако активност која обезбеђује ЈП Службени гласник посебно место међу јавним предузећима.
Вршилац дужности директора Гласника, Јелена Триван је нагласила да ово јесте државни и капитални пројекат, који је започет 2008. године. „Све што се нашло у новинама било је сведочанство шта се Србији и Србима дешавало.“ Она је нагласила да су кроз овај пројекат описане све речи славеносербског језика на начин да савремени човек може да их разуме и изразила наду да ће овај пројекат изнедрити нове, али и да је сигурно да ће изнедрити један речник Славеносербског језика.
Целокупан корпус грађе доступан је на адреси www.sluzbenenovine.rs. 
Прве српске новине почеле су да излазе 1813. у Бечу и покренуо их је Димитрије Давидовић, а оне постају службене новине након ослобађања од Турака 1834. године.
Данас су све те новине сакупљене, дигитализоване и доступне свима на порталу захваљујући Службеном гласнику. Овај пројекат показује не само историју новина него и историју државе и народа пошто су се новине објављивале где год се селила Влада – на Крфу, као и у Каиру и Лондону.
Како се кроз време мењао и језик, дигитализоване новине показују својеврстан развој интелектуалног језика и стила код Срба. У Новинама србским објављују Сава Мркаљ и Вук Караџић. Важне су за развој историје, права и културе и у њима су објављене Плава гробница Милутина Бојића и Аве Сербиа Јована Дучића, као и Хатишериф о аутономији Кнежевине Србије унутар Османског царства.